Jeremie Boga je bio poznat kao jedan od najperspektivnijih mladih igrača iz Francuske kada se pridružio Čelsiju kao igrač omladinskog tima, ali je na kraju proveo nekoliko godina na pozajmici i sada napreduje u Nici. U razgovoru za TNT Sports, on je razgovarao o svojoj odluci da napusti Marsej kao dete, pre nego što je imenovao svoje fudbalske idole, i svoje nade za svoj sadašnji klub. Govoreći ekskluzivno za TNT Sports, vezni igrač Nice Jeremie Boga razgovarao je o svojoj odluci da se pridruži Čelsiju sa samo 11 godina i ljubavi prema Lionelu Mesiju, Edenu Azaru i Hatemu Ben Arfi. Boga takođe razgovara o tome šta Nica može da učini da postane stalni igrač u prva tri u Ligi 1.
Napomena urednika – Ovaj intervju sa Džeremijem Bogom vodio je Martin Mosnier za Eurosport Francuska, a preveo ga je i prilagodio TNT Sports UK. Ovde je predstavljen u formatu pitanja i odgovora. Pitanja će biti u kurzivu.
Šta tera 11-godišnjeg dečaka da napusti Marsej i pridruži se Čelsiju?
J.B.: Postoji nekoliko objašnjenja. Didije Drogba je bio prvi razlog zašto sam otišao u Čelsi. Bio je uzor svim mladim Slonovacima. Njegova karijera me je inspirisala i motivisala. Kada sam tamo uradio probe, video objekte, njihov mentalitet i plan za mene, cela moja porodica je bila osvojena, posebno ja. Zato smo odlučili da krenemo tako rano.
Igrali ste samo 18 minuta u Premijer ligi sa Čelsijem. Gledajući unazad, da li i dalje mislite da ste napravili pravi izbor?
J.B.: To je izbor koji sam napravio bez kajanja. U stvari, to je bio najbolji izbor za moju mladu karijeru. Naučio sam mnogo, igrao sa nekim veoma dobrim igračima i pod vrlo dobrim trenerima. Osvojio sam mnogo omladinskih titula od U17 do U23. Bilo je to divno iskustvo i nimalo se ne kajem. U Čelsiju je sve prošlo jako dobro. To je klub koji igračima daje veliku slobodu, posebno u napadu, koji nam omogućava da budemo kreativni i da se izrazimo.
Da li je povećanje pozajmica (Ren, Granada, Birmingem) usporilo vaš dolazak na najviši nivo?
J.B.: Nije bilo lako, već sam igrao u četiri različite zemlje. Ali to je bilo neophodno i za moj napredak i moju mentalnu snagu. Odrastao sam i sazreo zahvaljujući ovim iskustvima. Kada bih danas morao da savetujem mladog igrača, rekao bih da je bolje imati dugoročan projekat, a iskreno, pozajmice nisu velike.
Igrali ste uz Nejtana Akea, Rubena Loftus-Čika i Andreasa Kristensena na omladinskom nivou. Da li žalite zbog njihovih karijera?
J.B.: Ne, ne kajem se, srećan sam zbog njih. Imali smo veoma dobre godine zajedno sa Čelsijevim omladinskim timovima. Posle toga, svako ima svoj put. U fudbalu je sve u vremenu, Bog odlučuje. Za mene jednostavno nije bio pravi trenutak. Imali su svoju šansu i iskoristili su je. Utoliko bolje.
Poput Pola Pogbe, da li biste voleli da se jednog dana vratite u Čelsi ili Premijer ligu da završite posao?
Džej B. Nikada ne zatvaraš vrata, ali tek sam stigao u Nicu, potpisao sam dug ugovor i fokusiran sam na Nicu. Ali nikad se ne zna šta se može dogoditi u budućnosti.
Između Roberta De Zerbija koji kaže da je samo Mesi bio bolji od vas u jednom na jedan, i Frančeska Fariolija koji kaže da ste jedan od najboljih igrača na svetu u ovoj oblasti: da li je lako primiti takve pohvale?
J.B.: Nije lako. Ali moram to da uzmem u obzir. Znam da sam dobar u driblingu. To je nešto što imam u sebi od detinjstva. Sve je teže i teže jer me defanzivci poznaju, znaju šta volim da radim, kako volim da se krećem i kako volim da driblam.
Imate li neke reference ili uzore koji su vas inspirisali?
J.B.: Imam svoja najbolja tri: Lionela Mesija, Edena Azara i Hatema Ben Arfa. Ako odete na moje IouTube priče, videćete sve tri na vrhu stranice. To pokazuje koliko ih pratim, koliko se trudim da iz njih crpim inspiraciju. Za mene su to tri najbolja igrača na svetu.
Šta vas, na primer, razlikuje od Bena Arfe, još jednog sjajnog driblera koji je prilično dobro prošao u Nici?
J.B.: Iskreno, u konačnom dodiru i završnoj obradi moram da poboljšam. Ti igrači su zabavljali publiku, podivljali, ali je bilo i dosta golova i asistencija. Tamo želim da idem.
Za vas je fudbal pre svega podizanje publike?
J.B.: Tako je. Fudbal je i dalje igra. Kada smo bili mladi, nismo previše brinuli o taktici. Radilo se samo o zabavi sa prijateljima i ne smemo izgubiti to detinje zadovoljstvo. Čak i ako su rezultati očigledno veoma važni, ne smemo zaboraviti zabavnu stranu.
U nedavnom intervjuu za L’Ekip, Eden Azar je rekao da fudbal nije posao već igra i da treninzi i oporavak nisu njegova stvar. Da li biste se složili sa tom definicijom?
J.B.: Potpuno se slažem sa njim. Ne nužno na osnovu onoga što kaže o treningu ili oporavku, već na aspektu uživanja. Ovih dana svi su fokusirani na statistiku i golove. To je važno, slažem se, ali ne možete izgubiti iz vida užitak koji dobijate igrajući za navijače i pokretajući publiku. Morate to ceniti.
Roberto De Zerbi je oličenje te vrste fudbala. Njega hvale neki od najvećih klubova. Kakvu je ulogu imao u vašoj karijeri?
J.B.: Imali smo jako dobre odnose, često je vikao na mene jer je želeo da radim više. Dao mi je slobodu i otkrio mnoge aspekte moje igre. Mnogo mi je pomogao i taktički. Mnogo sam napredovao sa njim i ako sam tu gde sam danas, to je zahvaljujući njemu. Nisam iznenađen onim što mu se danas dogodilo. Čim je stigao u Italiju, odmah je bilo jasno da će biti sjajan trener. Prepoznajem se u njegovom fudbalu, sličan je onom trenera Fariolija. Za igrača poput mene koji voli da dribla, ovi sistemi su savršeni.
Kako biste ocenili svoju prvu sezonu u Nici pod Fariolijem?
J.B.: Rekao bih da sam imao dobru sezonu, ali mogu više. Što se tiče statistike, mogu da se poboljšam, da budem još prisutniji na utakmicama i efikasniji. To je nešto na čemu radim.
LFP vam je pomogao tako što vam je dodelio gol protiv Lorijena…
J.B.: (smeh) Posle toga, mislim da je moj udarac bio u metu, ali, da, želeo bih da im se zahvalim.
Kako objašnjavate poteškoće Nice u drugoj polovini sezone?
J.B.: Imali smo dosta povreda, imali smo Kup afričkih nacija… To nije izgovor, ali smo malo pali. Svi timovi rade, ali našem je trebalo malo duže. Ali danas smo još uvek ovde. Peti smo i još uvek smo na meti.
Kako Nica može da se stabilizuje u prva tri Lige 1 u budućnosti?
J.B.: Iskreno, mislim da imamo sve. Imamo mlade talente, iskusne igrače i kadar koji je iza nas. To je stabilan, porodično orijentisan klub. Samo treba da budemo malo dosledniji, posebno u periodima van špica.
Khephren Thuram je jedan od jakih ljudi u vašem timu. Da li te impresionira?
J.B.: Za mene, on je moderan vezni igrač.