Tim Maurisija Poketina je pogodio ljubičastu zakrpu bez svog veznog igrača sa velikim novcem, ali nije fer sugerisati da je on držao Plave
Znakovito je da je zvanična potvrda o operaciji Enza Fernandeza na kraju sezone dočekana tako prigušenom reakcijom od strane navijača Čelsija. Pomislili biste da bi se gubitak njihovog 106 miliona funti (133 miliona dolara) maestra na sredini terena – u jeku evropske potere – smatrao katastrofalnim. Međutim, velika većina je odgovorila dobrim željama usred neizrečenog prihvatanja da je to ispravan tok akcije.
Argentinac je otišao pod nož pošto je mesecima igrao sa kilom u preponama, a povreda je značajno uticala na njegove nastupe od početka godine, dok se ovoletni Kopa Amerika brzo približava.
U svojoj potrazi za planom za vanredne situacije u Fernandezovom odsustvu, glavni trener Maurisio Poketino je skoro nehotice promenio formu Čelsija; Plavi su pobedili u tri od poslednjih pet ligaških utakmica bez Fernandeza i to na naglašen način, što je rezultiralo tvrdnjama da je 23-godišnjak višak u odnosu na zahteve. Ali da li im je zaista bolje bez svog čoveka od 106 miliona funti?
Kroz barijeru bola
To što je Fernandez bio primoran da igra kroz barijeru protiv bolova u tako dugom periodu, osuđujuća je optužba za Čelsijeve probleme sa povredama ove sezone. Nakon što je krajem aprila konačno prošao operaciju na kraju sezone u nadi da će na leto biti spreman za Kopa Amerika, otkrio je da je „vukao bol“ oko šest meseci – što znači da se mučio od početka kampanja.
Objavljujući na društvenim mrežama, Fernandez je napisao: „Morao sam da dobijem ovu operaciju pošto [sam] vukao bol oko šest meseci. To je bilo nešto što sam mogao da izbegnem dok sam se stalno lečio injekcijama i lekovima. Ali pre nekoliko nedelja, bol je počeo da postaje sve intenzivniji, a ništa od ovoga nije delovalo, i bio je gori dok sam trenirao i igrao dosadno, ali nisam želeo da prestanem da budem u utakmicama koje sam imao.
„Kad god moram da igram sa dresom Čelsija, kao reprezentacija, uvek se trudim da dam sve od sebe uprkos svemu ovome, ali ne mogu više da izdržim.
‘Pokušavam da stignem tamo’
Fernandez je ranije priznao da su njegovi nastupi bili ispod njegovih očekivanja dok je tražio formu koja je ubedila Čelsi da potroši devet cifara na njega.
„Pokušavam da dođem tamo“, rekao je on u intervjuu neposredno pre operacije prošlog meseca, „do verzije mene koju ste videli na Svetskom prvenstvu. Želim da se osećam kao taj Enzo, to je bio igrajući na Svetskom prvenstvu želim da se vratim tamo.
„Osećam se dobro, svakim danom postajem sve bolje, ali još uvek se ne osećam kao da sam 100 posto. moguće i naporno radeći svaki dan da bi to učinili.“
Preterano oslanjanje
Fernandez je u pravu u svojim implikacijama da je njegov nivo opao poslednjih nedelja i, verovatno, meseci. Iako je bio jedan od najkonzistentnijih igrača Čelsija u još jednoj kampanji testiranja, on nije održao standarde koje je postavio na početku sezone – niti one koji su ubedili Plave da se rastanu od tako zamamljujuće sume dok je bio u Benfiki i za Argentinu na Svetskom prvenstvu 2022.
To je gotovo sigurno rezultat prekomerne upotrebe, jer je češće počinjao i igrao punih 90 minuta uprkos tome što je imao kilu šest meseci.
Prvog dana sezone 2023-24 izgledao je kao potencijalni igrač od 106 miliona funti u dominantnoj utakmici na sredini terena protiv Liverpula; bio je u formi, vitak i oštar u izvedbi koja je bila pravi odraz njegove očigledne sposobnosti. Do sredine septembra bio je igrač sa najuspešnijim prolazima u poslednju trećinu u prvih pet liga Evrope.
Ali pre nego što mu je sezona prekinuta operacijom, Fernandez je predvidljivo izgledao u nedostatku kondicije, tromo u posedu i naporno u pokretima – sve to može biti brutalno razotkriveno rezom i udarom Premijer lige. U remiju 2-2 protiv Šefild junajteda početkom aprila istaknuto je da je Fernandez 23 puta izgubio loptu od najgoreg tima Premijer lige, završio sa manje od 80% preciznosti dodavanja i dobio samo jedan duel od 10. bavio se.
Ali Pochettino je očigledno osećao da nema gde da se okrene pošto je lišen mogućnosti u veznom redu; Letnji potpisnik Romeo Lavija propustio je svih osim 30 minuta u sezoni, a na strani su mu se redovno pridružuju neiskusni Lesli Ugočukvu i Karni Čukvumeka. Ćezare Kasadei je opozvan sa pozajmice u Lester Sitiju u januaru, ali je premlad da bi se na njega moglo osloniti.
Nedavna pristrasnost
Pogled na nedavne rezultate Čelsija bez Fernandeza u njihovoj mašinskoj prostoriji podstakao je neke reakcionarne poteze – ne samo od stručnjaka Stivena Vornoka, koji je rekao za Ski Sports: „On (Poketino) mora da donese veliku odluku na leto sa jednim igračem i košta mnogo novca: Mislim da je mnogo bolje bez njega.
„Znam da je zadobio povredu prepona i da je imao operaciju, pa sam možda bio oštar prema njemu. Čelsi izgleda bolje izbalansirani tim kada ne igra u njemu. Taj odnos između [Moisesa] Caiceda i Enza Fernandeza nije Nije sjajno stavite Kukurelu unutra i on (Kajsedo) izgleda udobnije.
Vornok je možda u pravu u svojoj tvrdnji da se Fernandez mučio, i da je Poketinova ekipa pronašla neku formu u njegovom odsustvu, ali bi bilo teško da nađete pratioca Čelsija koji veruje da je tim bolji bez njega – igrača koji je zablistao u nekim od najboljih performansi Plavih ove sezone uprkos tome što je u velikoj većini imao kilu u preponama.
Enzoovo razumevanje sa drugim južnoameričkim Kaisedom razvijalo se i pred našim očima, a Ekvadorac se konačno skrasio na Stamford Bridžu i počeo da izgleda kao da je igrač Čelsija mislio da ih kupuje za 115 miliona funti (144 miliona dolara), u velikoj meri zahvaljujući tome što su kolega koji govori španski Fernandez pored njega.
Malo verovatno taktičko podešavanje se isplati
U Fernandezovom odsustvu, Pochettino je bio primoran da nadoknadi – i do sada su se njegova taktička podešavanja isplatila. Vredi imati na umu da je povećanje forme Čelsija počelo na poluvremenu protiv Aston Vile, kada su Plavi bez Fernandesa izgubili 2-0 na pauzi.
Nakon strastvenog razgovora u timu na pauzi, argentinski taktičar je odlučio da prebaci levog beka Kukurelu u sredinu kada je van lopte, što je učinilo Čelsi daleko čvršćim u centralnim zonama i omogućio Konoru Galageru da pritisne napred.
Reprezentativac Engleske je bio taj koji bi osvojio posed visoko na terenu pre nego što je ubacio Nonija Maduekea i povukao jedan, pre nego što je uspeo da postigne odličan finiš kasnije i izjednačio. Čelsi se od tada nije osvrtao, a Galager je posebno vodio primerom u uzastopnim impresivnim pobedama nad londonskim rivalima Totenhemom i Vest Hemom, dok nastavlja da podiže nivoe onih oko sebe.
Iako je Kukurelina promena u srži ovog taktičkog podešavanja i Galager je glavni korisnik, ovo nije tim u koji se Enzo u potpunosti ne bi vratio. Umesto toga, to je shvatanje menadžera da Čelsi ima najviše koristi od dvostrukog okreta bez lopte – nešto što bi mogli da postignu sa Galagerom zajedno sa Caicedom koji radi trčanje i prljavi posao, a Fernandez je u prošlosti dokazao da radi svoj najbolji posao u naprednijoj uloga.
Vratiće se jači
Zaista, izgledi za potpuno sposobnog, u formi Fernandeza u pesmi Čelsija su apsolutni; samo je žalosno da je to nešto što nismo videli ove sezone i što se neće videti pre početka sezone 2024-25.
Vezista se zakleo da će biti najbolja verzija sebe kada se dugo čeka, rekavši u objavi na društvenim mrežama: „Hvala vam na porukama, ohrabrenju i znaku ljubavi uvek. Vičite svima, obećavam vam Vraćam se jači nego ikad.“
Ako Pochettino dobije odgodu na kraju sezone kada se hijerarhija Čelsija okupi da odluči o njegovoj sudbini, onda bismo mogli da se osvrnemo na ovih poslednjih nekoliko utakmica kao na osnovu njegovog nasleđa na Stamford Bridžu, jer stvari konačno kreću u brzinu.
Čini se da je menadžer pronašao sistem koji izvlači najbolje iz njegovih igrača, a njihovi izgledi će se samo poboljšati sa Fernandezom u kombinaciji. Bilo bi glupo još ga otpisati.